Осигураном лицу може се одобрити лечење у иностранству на терет средстава обавезног здравственог осигурања за лечење обољења, стања или повреде који се не могу успешно лечити у Републици Србији, а у земљи у коју се осигурано лице упућује постоји могућност за успешно лечење тог обољења , стања или повреде.

Под лечењењем у иностранству подразумева се амбулантно, поликлиничко и стационарно лечење, а изузетно и претраживање међународниох регистара органа и ткива, као и слање узорака ткива на анализу због дијагностичких процедура које се не могу обезбедити у земљи.

Да би пацијент имао изгледа на успех у поступку упућивања на лечење у иностранству, потребно му је мишљење референтне здравствене установе да је такво лечење у складу са важећим Правилником о условима и начину упућивања осигураних лица на лечење у иностранству, да су исцрпљене могућности лечења у земљи и да постоји могућност успешног лечења у здравственом центру у иностранству.

Предлог референтне здравствене установе, који чини прилог захтеву осигураног лица за упућивање на лечење у иностранству, разматра надлежно веће Лекарске комисије које именује Републички завод за здравствено осигурање, које доноси одлуку о прихватању или одбијању.

Током 2009. године о трошку обавезног здравственог осигурања на лечење у иностранство упућено је 202 осигураника

Највећи број пацијената упућених на лечење у иностранство је из области неурохирургије – 88, затим из области онкологије и хематологије – 53, потом офталмологије-18 и гастроентерологије -15. Остале гране медицине из којих су пацијенти упућивани на лечење у иностранству су: кардиохирургија, неурологија, урологија и нефрологија, ортопедија и ОРЛ

На лечење у Турској упућено је 69 пацијента, у Италији 67, а у Швајцарској 10 пацијената.

Осигурана лица су о трошку здравстевног осигурања упућивана на лечење и у Белгију, Чешку, Француску, Хрватску Мађарску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Словенију.

Инострани стручњаци су током 2009. године долазили у Србију због лечења 14 осигураника.