Републички завод за здравствено осигурање Србије обавља послове добровољног здравственог осигурања са циљем да грађанима омогући да, под најповољнијим условима, обезбеде права која нису обухваћена обавезним здравственим осигурањем.

Закључивањем уговора о добровољном здравственом осигурању, осигураници могу остварити другачију врсту, односно већи садржај, обим и стандард права од права која се гарантују обавезним осигурањем.

Права из добровољног здравственог осигурања обухватају и права које се иначе остварују у оквиру обавезног здравственог осигурања на другачији начин и по другачијем поступку (нпр. права из обавезног осигурања за која је потребан упут, у добровољном осигурању могу се остваривати без упута.)

Појмови добровољног здравственог осигурања

Осигуравач - Републички завод за здравствено осигурање;

Осигураник – физичко лице које је закључило уговор добровољном здравственом осигурању, или за кога је, на основу његове сагласности, закључен уговор о добровољном здравственом осигурању са осигуравачем и који користи права утврђена уговором о добровољном здравственом осигурању;

Осигурана лица – осигураник (носилац осигурања) и чланови његове породице;

Уговарач добровољног здравственог осигурања - правно или физичко лице, као и други субјект који у име осигураника закључи уговор о добровољном здравственом осигурању са осигуравачем и који се обавезао на уплату премије осигурања из својих средства или на терет средстава осигураника;

Понудилац - лице које осигуравачу упути понуду за закључење уговора о добровољном здравственом осигурању

Понуда – писмени предлог понудиоца за закључење уговора о добровољном здравственом осигурању учињен осигуравачу ;

Полиса осигурања - исправа о закљученом уговору o добровољном здравственом осигурању са осигуравачем;

Премија осигурања – новчани износ који плаћа уговарач осигурања осигуравачу;

Колективно осигурање – добровољно здравствено осигурање које са осигуравачем закључује послодавац за своје запослене и чланове њихових породица, удружење за своје чланове или друго правно лице које има интерес да се осигура одређена група лица;

Здравствене услуге – услуге које се пружају у здравственим установама и другим облицима здравствене службе

Здравствена установа – правно лице које обавља здравствену делатност и која је добила дозволу од министарства надлежног за послове здравља за обављање здравствене делатности у складу са законом којим се уређује здравствена заштита и прописима донетим за спровођење тог закона;

Приватна пракса - други облик здравствене службе у којој се обављају одређени послови здравствене делатности и која је добила дозволу Министарства надлежноз за послове здравља за обављање одређених послова здравствене делатности у складу са законом којим се уређује здравствена заштита и прописима донетим за спровођење тог закона;

Други даваоци здравствених услуга - друга правана или физичка лица која обаљају одређене послове из здравствене делатности, односно обезбеђују медицинско-техничка помагала, а која су добила дозволу надлежног органа за обављање тих послова у складу са законом;

Даваоци здравствених услуга - заједнички назив за здравствене установе, приватну праксу и друге даваоце здравствених услуга;

Лек је производ који садржи супстанцу или комбинацију супстанци произведених и намењених за лечење или спречавање болести код људи, постављање дијагнозе, побољшања или промене физиолошких функција, као и за постизање других медицинских оправданих циљева, а који је добио дозволу за стављање у промет као и производ који се увози на основу одробрења Агенције за лекове и медицинска средства Србије, у складу са законом којим се уређује област лекова;