Као одговор на постављено питање наводимо део текста дописа Министарства здравља Републике Србије бр. 500-01-1054/2010-03 од 25. новембра 2010.године:

„Доктори медицине из здравствених установа на територији АП Косово и Метохија, који су радно ангажовани у здравственим установама изван територије АП Косова и Метохија, треба да буду укључени у исплату зарада на исти начин као и сви други запослени у складу са законом којим се уређује област плата у јавним службама (који је у скупштинској процедури), односно одговарајуом уредбом која се припрема.

У складу са овим ажурирање података о радном учинку ових доктора медицине, изјавама о изабраном лекару и других података врши здравствена установа у којој су они радно ангажовани, а не здравствена установа у којој су запослени.“

Као одговор на постављено питање наводимо део текста дописа Министарства здравља бр. 500-01-1054/2010-03 од 25. новембра 2010.године:

„Правилником о ближим условима за обављање здравственен делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе прописано је да је изабрани лекар за децу предшколског узраста доктор медицине специјалиста педијатрије а за децу школског узраста поред доктора медицине специјалисте пецијатрије изузетно може бити и доктор медицине који је запослен у служби за здравствену заштиту деце, како је то наведено у Инструкцији Министарства здравља о примени Закона о здравственом осигурању, допис број 500-01-00315/2007-03 од 19.11.2009.године.

У изузетним случајевима, у домовима здравља основаним за територију са мањим бројем становника, у амбулантама у насељеним местима у којима имамао број становника за једног изабраног лекара, доктор медицине може бити изабрани лекар за целокупно становништво тог насељеног места, што обухвата и децу предшколског и школског узраста поред одраслог становништва, без обзира што ова амбуланта припада служби здравствене заштите одраслог становништва. Ово ће искључиво изависити од избора осигураника, односно његовог законског заступника када се ради о детету, који ће у овом случају изабрати доктора медицине у амбуланти у насељеном месту, као изабраног лекара за дете, како би му услуге изабраног лекара биле доступније у месту становања. С обзиром на релативно мали број деце у поменуим насељеним местима тешко је обезбедити ангажовање педијатра, па у оваквим ситуацијама доктор медицине може да обавља послове изабраног лекара и за децу предшколског и школског узраста.“

Као одговор на постављено питање наводимо део текста дописа Министарства здравља Републике Србије бр. 500-01-1054/2010-03 од 25. новембра 2010.године:

„Изабрани лекар не може да ради само у развојном саветовалишту, саветовалишту за младе односно у центру за превентивне здравствене услуге, пошто превентивни прегледи, мере и поступци, укључујући и здравствено васпитање, које избабрани лекар спроводи у поменутим саветовалиштима, односно центру, представљају само део послова које изабрани лекар обавља, сходно одредби члана 151. Закона о здравственом осигурању, Правилника о садржају и обиму права из обавезног здравственог осгиурања и о партиципацији, чији је саставни део и табела о садржају и обиму превентивних мера у области примарне здравствене заштите и Правилника о неоменклатури здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите.

У члану 4. став 1. Тач. 1), 2) И 4) Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, (у даљем тесту Правнилник) прописани су услови у погледу кадра за оснивање развојног саветовалишта, саветовалишта за младе, односно центра за превентивне здравствнене услуге. Све три поменуте организационе јединице су такозване „функционалне“ организационе јединице у којима је главни давалац услуга из области превентиве тим , кога чине изабрани лекар и медицинска сестра-техничар.

Овај тим спроводи све прописане превентивне мере у области примарне здравствене заштите, док су остали здравствени радници и здравствени сарадници укључени у рад овог тима зависно од здравствених и других потреба осигураника за њиховим услугама, које треба да одреди изабрани лекар као носилац превентивних активности овог тима. Услови у погледу кадра за дом здравља прописани Правилником за сваку организациону јединицу зависе од броја и структуре становника на територији за коју се оснива дом здравља и представљају еквивалент пуног радног времена (уколико се наводи један доктор медицине и једна медицинска сестра – техничар и слично), односно непуног радног времена када је тако наведено (нпр. са половином радног времена). Ово не значи да само један доктор медицине обавља послове из области превентиве током свог пуног радног времена, већ сви доктори медицине, изабрани лекари, обвављају послове и пружају услуге из области превентиве, као што пружају услуге из области куративе, осигураницима који су их изабрали. Ово се у посебној мери односи на развојно саветовалиште, где је прописано један доктор медицине специјалиста педијатрије на  8.500 деце предшколског узраста као и на саветовалиште за младе где је прописано један доктор медицине специјалиста педијатрије на 7.000 деце узраста од десет до 18 година. Из саме суштине ове норме јасно је да то не може бити стварно један доктор медицине, пошто је неизводљиво да један здравствени радник пружа услуге из области превентиве и истовремено прати толики број деце током развојног доба или доба младости.

У првим изменама и допунама Правилника биће унете одговорајуће измене, којима ће потпуно јасно бити одређено ко је тај доктор медицине специјалиста педијатрије који пружа услуге у оквиру развојног саветовалишта, односно саветовалишта за младе, а у складу са овим тумачењем, како не би било различитих тумачења прописа.

Уколико лекар пружа услуге осигураним лицима која имају другог изабраног лекара, њему ће се „бројати“ услуге пружене тим осигураним лицима, што ће утицати позитивно на оцену ефикасности, а неће утицати на оцену регистрације. Прописани рецепти тим осигураницима одражаваће се само на оцену рационалности, односно утицаће на просечну цену прописаног лека по прегледаном осигуранику.

У дому здравља или некој од организационих јединица дома здравља, обично у малим домовима здравља или организационим јединицама које се налазе на разуђеним подручјима, може бити организована само служба опште медицине. Лекари запослени у тој служби који поред услуга које пружају одраслима пружају услуге и деци, морају пре свега да имају одговарајући тип ИД броја.

У наведеном случају здравствена установа може надлежној филијали РЗЗО доставити захтев да се радно време лекара подели на део (проценат) који ради са одраслима и други део - који ради с децом. Тај лекар би био изабрани лекар и одраслима и деци и појавио би се у две табеле: К табели за ЗЗ деце, и К табели за ЗЗ одраслих - у свакој са делом свог радног времена.

У другом случају, уколико лекар пружа услуге осигураним лицима која имају другог изабраног лекара, њему ће се „бројати“ услуге пружене тим осигураним лицима, што ће утицати позитивно на оцену ефикасности, а неће утицати на оцену регистрације. Прописани рецепти тим осигураницима одражаваће се само на оцену рационалности, односно утицаће на просечну цену прописаног лека по прегледаном осигуранику.

Разлози због којих одбијамо изјаве су следећи:

• Уколико осигураник има новију изјаву регистровану у неком другом дому здравља код лекара исте специјалности;
• Уколико осигураник има изјаву код лекара исте специјалности у истом дому здравља;
• Уколико је осигураник одјављен са подручја филијале.

Одговор на питање дат је у табели.

Oдобрење Комисије за рационализацију потребно је само у случају замене уговореног лекара на специјализацији. Тренутно Комисија не издаје одобрења јер се полази од тога да се рад службе може/ мора организовати и без замене лекара који је упућен на специјализацију.

Да.  Тим уговором би требало да се ближе одреде права, обавезе и овлашћења изабраног лекара.

Не. Чланом 18. тачка 1. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања, регулисано је право да "осигурано лице смештено у установу социјалне заштите бира изабраног лекара у установи социјалне заштите у којој је организовано обављање здравствене делатности." У тачки 2. члана 18. истог Правилника предвиђено је да "осигурано лице смештено у установу социјалне заштите у којој не може да се обезбеди изабрани лекар, бира изабраног лекара у дому здравља који је најближи установи социјалне заштите у којој је смештено."  Обзиром на специфичност установа социјалне заштите, чији је број штићеника ограничен, изабрани лекар  не може објективно да испуни потребне критеријуме из капитационе формуле, па би поред своје стручности и квалитетног рада, био оштећен.

Чланом 146. Закона о здравственом осигурању дефинисани су изабрани лекари. Медицина спорта спада у специјалистичко консултативне службе, те тако лекари специјалисти медицине спорта неће ући у капитацију и њихова плата неће бити обрачунавана по критеријумима који важе за изабране лекаре.

Планирано је да у систем обрачуна плате према капитационој формули улазе запослени у здравственим установама примарене здравствене заштите. У почетној фази, обрачун плата према критеријумима регистрација, рационалност, ефикасност и квалитет вршиће се изабраним лекарима и њиховим тимовима.

Уколико специјалиста медицине рада ради као изабрани лекар, његова плата ће се обрачунавати према капитационој формули.

Да.  Само лекари са списка уговорених радника могу бити изабрани лекари.

Разуђеност подручја ће бити узета у обзир приликом израчунавања варијабилног дела плата за те лекаре.

Не постоји.  Свака новопотписана изјава о избору и промени изабраног лекара, која је евидентирана кроз РИЛ базу, биће урачуната у укупан број регистрованих пацијената тог изабраног лекара.

Да.  У категорији „регистрација“ приликом калкулације варијабилног дела плате биће узет у обзир број регистрованих пацијената  коригован у односу на њихову старосну структуру.

Пре замене радника треба размотрити могућност распоређивања пацијената код других изабраних лекара узимајући у обзир њихову оптерећеност, односно број опредељених пацијената.

РЗЗО обезбеђује средства за плату запосленог уговореног медицинског радника обухваћеног Кадровским планом, који је упућен на специјализацију. Поред тога, РЗЗО обезбеђује и средства за плату запосленог који замењује доктора упућеног на специјализацију уколико је замена одобрена од  Комисије за рационализацију броја запослених у здравственим установама.

Дакле, лекар на замени не сврстава се у уговорене раднике аутоматски.

Здравствена установа може да формира службу медицине рада за обављање превентивне активности (специфична здравствена заштита радника) која се не обезбеђује у обавезном здравственом осигурању и чије трошкове сноси послодавац.

Специјалиста медицине рада који обавља послове изабраног лекара за област опште медицине  финансираће се као изабрани лекар.

Да.

Акт о систематизацији радних места са бројем извршилаца спада у обавезна акта здравствене установе. Исти  није предвиђен као услов за закључивање уговора са Републичким заводом.

С обзиром да је у поступку доношење правилника за 2010. годину којим се уређује уговарање здравствене заштите између Републичког завода за здравствено осигурање, односно његових филијала, и даваоца здравствених услуга, у наставку је текст предлога измене члана 10. и 11. тог правилника:

Члан 10.

Кадровским планом кога доноси министар, у складу са законом којим се уређује буџет Републике Србије за 2010. годину утврђује се и број уговорених радника који се финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања која су за ове намене утврђена Финансијским планом.

У случају измене кадровског плана из става1. овог члана, здравствена установа је обавезна да филијали са којом је закључила уговор достави податке о променама броја радника.

Филијала из става 2. овог члана податке у вези са променама за уговорене раднике ажурира у електронској форми.

Члан 11.

Здравствена установа је одговорна за спровођење кадровског плана из члана 10. овог правилника, обрачун и исплату плата за уговорени број радника и за извршење плана рада који је основ за закључивање уговора.

Може, јер правилником није ограничено да се ИД број додељује само уговореним лекарима, већ свим лекарима који су у радном односу у здравственој установи, а који сходно послу који обављају имају право да прописују лекове на терет средстава здравственог осигурања. Сви лекари којима се додељује ИД број морају да потпишу, односно закључе Уговор о коришћењу ИД броја.

Могуће је да ће се током увођења капитације ово питање бити другачије регулисано.

Приликом израчунавања оцене за категорију рационалност, искључени су сви лекови скупљи од 750 динара, осим најпрописиванијих лекова (антибиотици, кардиолошка терапија).

Лекови који су такође искључени из калкулације, без обзира на цену су:

-       Терапија болести алиментарног тракта: лекови у терапији билијарне цирозе, Кронове болести, тешке хипокалцијемије, инсулини

-       Терапија болести гениталног система: бенигна хиперплазија простате

-       Антиинфективи: анти ХИВ лекови

-       Цитостатици

-       Лекови у терапији болести нервног система, следеће групе: опиоидни аналгетици, антиепилептици, антипсихотици, антипаркинсоници

-       Лекови у терапији респираторних обољења: антиастматици.